STOJI STINJA
Stoji stinja,
niti mrnje,
niti romonji.
Ničemu se ne čudi, nonki ne govori.
Za vike je hlodna,
kal mroz je ogrne,
a tepla kal na suncu progori.
Stoji stinja, nit’ vamo, nit’ namo, gori oli doli,
Nikome je lipa,
a nikome grubo,
Kogod je mrzi, a kodgod voli.
Stoji stinja i vrimenu prkosi,
dok njon more veli vol donosi.
I stoji tako stinja, neće se maknut,
Nego somo čeko oće je kojo ruka taknut.
Kad ničihova ruka bokun soli s nje obriše,
Ona i daje živi, diše!
Sve ćuti, ne iške puno.
Stoji ‘na tako, ne miče se.
Stinja.
Ivo Kličinović
